SH/Prabhupada 1069 - Religija prenosi ideju vjere; vjera može da se mijenja, ali sanatana-dharma - nikada



660219-20 - Lecture BG Introduction - New York

Dakle, sanatana-dharma je već bila opisana: Vrhovni Bog je sanatana, tj. večan, isto kao i Njegovo transcendentalno prebivalište - koje se nalazi iznad duhovnog neba; ono je takođe sanatana - a i živa bića su isto tako sanatana.

Dakle, druženje sanatana večnih živih bića sa sanatana Svevišnjim Bogom - u Njegovom večnom sanatana boravištu - jeste najviši cilj ljudskog oblika života.

Gospod Bog je veoma milostiv prema živim bićima, jer su živa bića Njegovi sinovi. Bog izjavljuje: "sarva-jonišu kaunteja murtajah sambhavanti murtajo jaha..." (BG 14.4: "Treba znati da sam Ja Otac svih vrsta živih bića - koja nastaju rađanjem u materijalnom svetu...").

Sve što je živo, svaka vrsta živog bića - a postoje razne vrste živih bića u skladu sa njihovom raznovrsnom karmom - Gospod tvrdi da je On otac svih tih živih bića; to je i razlog da Gospod Bog silazi da povrati sve te zaboravne, telesno uslovljene duše, da ih prizove nazad u Njegovo sanatana-dhama, večno boravište, večno sanatana nebo, tako da sanatana živo biće može da povrati svoju sanatana poziciju - u večnom društvu Boga.

Gospod Bog lično dolazi u obliku brojnih inkarnacija, ili šalje Njegovog poverljivog slugu u ulozi sina, družbenika ili aćarije - samo da bi povratio uslovljene duše.

Prema tome, sanatana-dharma ne pripada nikakvom sektaškom procesu religije. To je zapravo večna funkcija večnih živih bića - u odnosu sa večnim Vrhovnim Bogom.

Sanatana-dharma predstavlja večno zanimanje živog bića.

Šripada Ramanuđaćarja je objasnio reč 'sanatana' kao "ono što nema ni početka - a ni kraja"; kada govorimo o sanatana-dharmi, moramo prihvatiti zdravo za gotovo - pozivajući se na autoritet Šri Ramanuđaćarje - da večno zanimanje živog bića nema ni početka --- a ni kraja.

Reč "religija" je nešto drugačija od reči "sanatana-dharma" ('večno zanimanje živog bića'): religija prenosi ideju vere - a ta vera se može menjati; osoba može da ima veru u određeni proces, i kasnije može da je promeni i prihvatiti neku drugu.

Međutim, 'sanatana-dharma' znači: 'aktivnost koja ne može da se promeni'. Živo biće i sanatana-dharma su kao voda i tečno stanje: tečno stanje je neraskidivo vezano za vodu; ili kao toplota i vatra: toplota se ne može izuzeti od vatre.

Slično tome, večnu funkciju večnog živog bića - poznatu kao 'sanatana-dharma' --- nije moguće menjati; nju je nemoguće promeniti.

Mi ustvari treba da otkrijemo šta je ta večna funkcija večnog živog bića. Kada govorimo o sanatana-dharmi, moramo uzeti zdravo za gotovo - pozivajući se na autoritet Šri Ramanuđaćarje - da ta večna delatnost nema ni početka a ni kraja; ono što nema ni početak a ni kraj - ne može da bude sektaška stvar, niti da se podvrgne bilo kakvim limitacijama.

Kada mi održavamo konferenciju na temu sanatana-dharme - ljudi koji pripadaju nekoj privremenoj religioznoj veri mogu da pogrešno misle da se mi bavimo nekom sektaškom temom; međutim, ako krenemo dublje u tu materiju i posmatramo je u svetlu moderne nauke, moći ćemo da uočimo da sanatana-dharma zapravo predstavlja biznis svih ljudi na ovom svetu - ili bolje reći: svih živih bića u univerzumu.

Religiozna vera koja nije sanatana može da ima početak negde u analima ljudskog društva - ali o ‘istoriji’ sanatana-dharme nema ni govora --- jer je ona kontinualno vezana za istoriju večnih živih bića.

Što se tiče živih bića, kroz autoritet šastri, tj. svetih spisa, saznajemo da za živo biće nema ni rođenja - a ni smrti. U 'Bhagavad-giti' se jasno navodi da se živo biće nikada ne rađa --- i nikada ne umire: ono je večno i neuništivo, i nastavlja da živi nakon što njegovo privremeno materijalno telo biva uništeno.