SH/Prabhupada 1070 - Obavljanje službe Bogu je večna religija živog bića



660219-20 - Lecture BG Introduction - New York

U vezi sa gore-navedenim konceptom sanatana-dharme - možemo da pokušamo da shvatimo koncept religije kroz bazično značenje reči 'dharma' na Sanskritu: ‘dharma' znači 'ono što konstantno ide sa određenim objektom'.

Kao što smo već rekli, kada govorimo o vatri istovremeno se zaključuje da toplota i svetlost postoje zajedno sa vatrom, i da bez te toplote i svetlosti - reč 'vatra' nema smisla.

Slično tome, mi moramo da otkrijemo taj esencijalni deo živog bića - koji je njegov stalni pratilac; taj konstantni deo, pratilac živog bića - je njegov večni kvalitet, i taj večni deo kvaliteta živog bića je zapravo - njegova večna religija.

Kada je Sanatana Gosvami upitao Šri Ćaitaniju Mahaprabhu-a u vezi 'svarupe' - a mi smo već diskutovali u vezi 'svarupe' svakog živog bića, da 'svarupa' znači 'istinski položaj živog bića' --- Gospod Ćaitanija je odgovorio da je konstitucionalna pozicija živog bića da služi Svevišnju Božansku Ličnost.

Ako analiziramo taj deo izjave Gospoda Ćaitanije, jasno ćemo videti da je svako živo biće neprekidno upošljeno u pružanju službe nekom drugom živom biću; živo biće opslužuje neko drugo živo biće na različite načine, i radeći tako - živo biće uživa život: niža životinja služi ljudsko biće, dok sluga opslužuje svoga gospodara; sluga A služi gospodara B, B služi gospodara C, C služi gospodara D, i tako dalje; u tim okolnostima, uočavamo da jedan prijatelj služi drugoga, da majka služi sina, supruga služi svoga muža, a muž služi suprugu.

Ako tragamo još dalje u tom duhu, postaće vidljivo da nema izuzetka u društvu živih bića, da nema instance gde nećemo naći aktivnost nečije službe - nekome drugome: političar prezentira svoj manifest pred publikom i ubeđuje glasače u vezi njegove sposobnosti javne službe; glasač daje političaru svoj dragoceni glas u nadi da će političar služiti tom društvu; vlasnik prodavnice opslužuje kupca, a zanatlija služi kapitalistu; kapitalista služi svoju familiju, i familija služi svog glavešinu u skladu sa večnim kapacitetom večnog bića.

Na taj način, možemo da vidimo da nijedno živo biće nije izuzeto od prakse služenja nekom drugom živom biću, i stoga možemo zaključiti da je služba taj konstantan pratilac živog bića, što opet vodi do nedvosmislenog zaključka da je obavljanje službe od strane živog bića - zapravo ta večna religija živog bića.

Kada se čovek izjasni da pripada određenoj vrsti vere - u skladu sa vremenom i okolnostima vezanim za rođenje - i tvrdi da je Hindus, Musliman, Hrišćanin, Budista, ili pripadnik neke druge sekte, ili pod-sekte --- takva obeležja nisu sanatana-dharma; Hindus može da promeni veru i postane Musliman, ili Musliman da promeni svoju veru da bi postao Hindus, Hrišćanin i tako dalje --- međutim, u svim tim okolnostima - takva promena religioznog verovanja još uvek ne dozvoljava osobi da promeni svoju večnu delatnost: izvođenja službe drugim živim bićima.

Hindus, Musliman ili Hrišćanin je u svim okolnostima nečiji sluga, što znači da se izjašnjavanje pripadnosti nekoj veri ne smatra sanatana-dharmom: konstantni pratilac živog bića je izvođenje službe drugima - što zapravo predstavlja sanatana-dharmu.

Činjenica je da smo mi sa Vrhovnim Bogom vezani u svojstvu služenja; Vrhovni Gospod je vrhovni uživaoc, a mi, živa bića - smo večno Njegovi vrhunski službenici; mi smo stvoreni za Njegovo uživanje - te ako učestvujemo u tom večnom uživanju sa Svevišnjom Božanskom Ličnošću - to će nas učiniti sretni, samo to - i ništa drugo.

Kao što smo već objasnili, nema govora o nezavisnom uživanju: bilo koji deo tela - ruka, stopala, prsti - ili bilo koji drugi telesni deo --- ne može nezavisno biti sretan - bez da sarađuje sa stomakom.

Slično tome, živo biće nikada ne može biti sretno bez obavljanja svoje transcendentalne službe Svevišnjem Bogu - i to - sa ljubavlju.

E, sada, u ‘Bhagavad-giti’, obožavanje raznih polubogova nije odobreno iz razloga iznetog u njenom 7-om poglavlju, 20-om stihu, gde se kaže - gde sam Bog kaže: "kamais tais tair hrita-gjanaha prapadijante anija-devataha" (BG 7.20: "Osobe čiji su umovi izobličeni materijalnim željama - predaju se polubogovima..."); "kamais tais tair hrita-gjanaha...", oni koji su vođeni požudom - samo te i takve osobe obožavaju polubogove --- umesto Vrhovnog Gospoda Boga, Krišne.